TarantulaHNoteBlog

Istina je blagoreceno,strasna stvar,i nekada i porazi.Medjutim poraz nekada i nije proaz vec tajna nekog i kasnije saznanje,verovatno su to krili od nas da nas ne bi povredili,i ono sto smo mi mislili da nismo,a ustvari jesamo.A da,istina.Ume da bude preterano jeziva,kao uketi zamak,kao mesec u pozadini zamka tokom ponoci.Juri nas,proganja,a mi bezimo od nje,i taman kada na moment pobegnemo od stvarnosti i istine,ona nas pogleda sa drugog ramena i osmesi nam se.E istino,istino,dokle vise?

Kapljice kise bukvalno razaraju prozore koliko snazno padaju i udaraju.Namrgodjenim pogledom posmatram i razmisljam,uz cigaru,kafu i opustajucu muzicku notu.Palo mi je na pamet,tako kao grom iz vedra neba,sta ce biti od mene,huh,dubko i tamno razmisljanje me probada,ni sam nisam svestan zasto razmisljam samo duboko i tamno.Opet,opet i opet,i tako mi je preslo u naviku,samo razmisljam sta ce biti i jurisam ka svom zacrtanom cilju.Posmatram svoje vrsnjake,jos uvek zive kao deca,ponasaju se nekulturno,i ne razmisljaju o tome sta ce biti u zivotu,i vrati mi se film,cekaj a zasto i ja ne radim to kao i oni,medjutim,nisam takva osoba,ne umem,nije da ne zelim,ali ne umem,verovatno zato sto sam sve to prosao,ili zato sto ne tezim ka tome?pitanja je hiljadju,odgovora nista.Setam gradom,osecam se kao stranac,svi mi se javljaju a ja kao da ih ne poznajem,koja enigma,paradox,ili sta vec.

Udeli koji dinar sine?-upita prosjak

eh,nemam sta da izgubim,i pruzio sam mu sto dinara,meni ce pomoci ali ne toliko koliko i njemu.Ne zalim.VOlim da pomazem drugima vise nego sebi.

Jaoj,potraznja posla,hobi,ljubav,kavka ljubav,daj mi nesto sto ce mi znaciti,skola?Da,moze,trudicu se da zavrsim skolu,i budem neko i nesto u zivotu.U tom momentu,cujem glas,nekako kao da nije mio,vec drhtav,sa prezirom:Samo posmatraj onog neradnika,nista ne radi,samo seta i seta.Ne shvatajuci da ja idem u skolu i radim da bih platio skolarinu i knjige.Svima sam pomagao koliko sam mogao i uvek cu,ali je sada red da pomognem sebi.Da stanem na svoje noge.ALI,opet hiljadu ali,hvali mi podrska.Neka,naviko sam ja i bez toga.Neko je zazvonio,gledam,ne poznajem coveka,ali ajd,kada je vec tu.

Zdravo!-rece mi

Pozdrav druze,sta zelis?-upitah ga

Pre svega,ja sam Mirko,a inace ovde sam da te obavestim i kazem nesto!

Hmm,ajde upadaj.-nisam imao izbora

Slusaj,cuo sam razne price o tebi,da si ovakav i onakav,i jednostavno ne mogu da verujem.(prica se tu vrtela nekoliko sati,uz ogromnu kolicinu kafe i cigara)

Odjednom,stvorio se delirijum levak oko mene,a kada bacim pogled nagore,jasno pise:NEMA NAZAD!

Klonuh,i dadoh sem sebi zavet:Odlazis,i ne vracas se vise u svet bez podrske,u svet lazljivih ljudi kojima ces jednoga dana zauvek skinuti nedoumicu tu da si ovakav i onakav,a pre svega laznih.Odlazis u bolji svet,gde ga sam krojis i uspevas.A sto se toka tice,neka pokaze vreme.