TarantulaHNoteBlog

Ljubav,eh ta rec ,rec bez koje ne bi postojali ,rec bez koje bi nam zivot bio prazan,rec koja u meni izaziva pozitivna osecanja ali i velike dileme.

Da pisem ovo zato sto sam se zaljubio ,ali moja zaljubljenost otvara mnoge dileme u meni ,borim se sam sa sobom ,kao Don Kihot sa vetrenjacama,ne mogu nocu da spavam,docekujem izlaske sunca govorim sebi da je "Jutro pametnije od veceri " a da li je?

Novi dan novo razmisljanje nove odluke a kad sve saberem opet nisam nista odlucio.

Sam se sebi cudim zbog svog ponasanja i razmisljanja,pre bih rekao neodlucnosti,nije mi karakter takav,uvek znam sta zelim i mogu i nikad ne odustajem od svoga "cilja" nebitno dali ce to biti za dan,dva,mesec,godinu, zacrtam svoj cilj i idem ka njemu.

Ovaj put nije bas tako,nisam klinac ,nisam ni prvi put zaljubljen ali sa ovom devojkom nekako sve je drugacije,sam njen pogled govori i misli isto sto i ja ali........postoji tu hiljadu ali.

Poceli smo da se igramo macke i misa testiranja nerava,ko ce tu pre popustiti ?

Ko ce od nas dvoje prvi dati pravi signal i naznaku da je to to da smo dvoje ali  ipak jedno,da je ljubav rodjena .

Eh a ona je tako pametna,ekcenticna nezna i lepa,savrsenostvo od devojke kakvu odavno nisam sreo,razumemo se u svakoj recenici u svakom pogledu i kad god pomislim da joj saopstim moja osecanja ,nesto me vuce nazad da promenim misao koju sam hteo da joj kazem,kao da je neki strah usao u mene ,neka sila koja me odgovara od toga,razmisljanja koja me teraju da pricam o nekim obicnim i nevaznim temama.Da li su te teme nevazne ?

Nevazne ili vazne,slazemo i razumemo,samo njeno drustvo me cini srecnim i spokojnim ,zadovoljnim sto sam sa njom na istom mestu i u isto vreme...