TarantulaHNoteBlog

Razni zvuci u glavi,toliko stvari u glavi,od planova do problema,sve se ukrsta,i to smeta,psihicki se covek umori i jednostavno mu nije ni do cega.Ali otom potom,ne kazu dzabe da su najjaci oni koji su prvobitno psihicki stabilni.

Vracanja takozvanog filma kada smo bili klinci cesto se vraca,i cesto se suza pusti za onim sto smo radili i uzivali u tome.A sat,pogledajmo realno gde i kako ko stoji,pola drugara se razbezalo,uzivaju a neki rade i stvaraju,a tamo skroz treci kukaju kako im nije do zivota.Secam se,imali smo blizu pet godina,prvi u kraju bicikle i jurcali selom i imali taj vetar u kosi,a uvece svi na okupu na ulici igrali bi klikere,zmurke i takozvani KR-KR.I svaki dan je novi dan,nove igre,umotvorine,i decje sale.Bili smo bez granice,umeli da prozivimo to detinjstvo misleci samo na kosarkasku loptu,i devojcice.A sada kada pogledam,dodje mi da zaplacem i kazem da je sve gotovo,i ta krv koju smo spojili kao klinci,svako na svoju stranu,dozvoljavaju da im neko deseti prica price,i uveri da je to tacno.Dodje mi da vristim:Mrzim huligane i njihov trolicni zivot,mrzim devojke koje se kurvaju i gase normalne devojke,mrzim likove koji padaju na kurvinski osmeh,iako to poricu,mrzim bukvalno sve sto me veze sa ovu drzavu.I u celoj toj prici,nedostaju mi dani,i koje ocekujem,da se drugari iz detinjstva opet sretnu i zaigraju tu partiju basketa,ako ljudi,uz lepse polovine i decje osmehe.Zivi se za to,i ako neko misli da mislim pogresno,voleo bih da znam.