TarantulaHNoteBlog

Nikada nisam prezao da iskazem svoje emocije,sem osobi kojoj zaista zelim.I to me kosta,ne mogu da opisem samo kako se osecam,te posledice,i te stvari.Vreme ne mogu da vratim,sta je bilo bilo je,kao i svaki prosecan covek,zeleo bih da bar malo vratim vreme,ili trenutak u kome sam se nalazio,da ispravim te greske,i da me upozna onakvog kakv zaista jesam.

Neverovatno je to,da toliko emocija lezi na mom srcu,i toliko gneva,borim se koliko toliko,ne predajem se.Kisa,moja najbolja prijateljica,koja me u svemu podrzava,koja me razume,cak ni njoj vise ne vredi govoriti u ljubavi i osecanjima.Jos kao mali,osecao sam da je ljubav nesto najbolje na svetu,samo je bitno odrzati ono u sebi,sto je sebi obecano sto se ljubavi tice.Bukvalno mislim:Ako si sebi zacrtao cilj,da postujes devojku,da je ujutru budis poljupcima i kolacem koji ona najvise voli,da joj svakodnevno govoris koliko je volis,da je zagrlis kada joj je tesko,obrises suze kada place,odvedes u njen omiljeni luna park,uzmes mali znak paznju(ruzu),sa njom igras zmurke,i dozvolis da te upozna onakvog kakv u stvari jesi.Ponekad se desi,da devojka jednostavno nije za tebe i to ide dokle ide.Sta ces,zivot ide dalje,pomiris se sa tim,i glavu gore.A ne da dozvolis da ti neko kvari ono sto si sebi zacrtao.

Sve ovo meni padne u vodu,kada se pogledam,normalno je da o sebi mislim da sam ruzan,dok drugi govore da nisam.Ali opet,to osecanje prema samom sebi nekako najvise negujem,i nikako da ga promenim.Kad god sam pokusao da se priblizim devojci,odgurnula bi me od sebe i govorila pogrdne reci i ta misao da sam ruzan je sve veca i veca.Pomirim se i sa tim,i lagano put pod noge kuci.Kada ustanem,uvek me drzi misao na to,kako cu ugledati voljenu osobu kraj sebe,kako spava,i odraditi sve ono sto sam zacrtao i obecao sebi,da budem ono sto jesam,i kafa mi tad postane najcesci gost.Mrzim noc,stvara tu samocu i tugu od koje se jedva bezi,iz koje samo snalazljivi pobegnu.Volim dan,nekako mi uz pricu sa ukucanima,i drustvom prodje kroz smeh i uz kojeg odmacim negativne misli.Muci mi i prica kako nisam sveta video,mozda kada budem nekada video promenim misljenje o sebi i dozvolim sebi da upoznam prirodu,i nadjem osobu koja ce me voleti bas onakvog kakav ustvari jesam.

Nikada necu razumeti,zasto se noc krije,a dan ume da bude sjajan.Da u coveku postoje toliko emocija za koje snagu skuplja da bi ih izrekao,a ne zelju i onako kako treba da bude.Ali,kao sto rekoh,zivot ide dalje,sve u svoje vreme!!!!!